O izborima za narodne poslanike

Izbori za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije (parlamentarni izbori) održavaju se svake četiri godine, koliko, prema Ustavu Republike Srbije, traje mandat jednog saziva Narodne skupštine. Osim ovih redovnih, mogući su i vanredni izbori, koji se sprovode kada Narodna skupština bude raspuštena ukazom predsednika Republike u slučajevima određenim Ustavom.

 

Predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu ukoliko Narodna skupština ne izabere novu Vladu:

  • u roku od 90 dana od dana konstituisanja novog saziva Narodne skupštine;
  • u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja Vladi;
  • u roku od 30 dana od neizglasavanja poverenja Vladi;
  • u roku od 30 dana od konstatacije ostavke predsednika Vlade na sednici Narodne skupštine.

 

Predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu ukoliko to predloži Vlada, s tim da taj predlog mora da bude obrazložen.

 

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike.

 

Redovne izbore predsednik Republike raspisuje 90 dana pre isteka mandata aktuelnog saziva Narodne skupštine.

 

Vanredne izbore predsednik Republike raspisuje istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine.

 

Od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može da protekne manje od 45 ni više od 60 dana.

 

Izbori se sprovode u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, glasanjem za izborne liste uz primenu proporcionalnog izbornog sistema, odnosno raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.

 

Izbore sprovode Republička izborna komisija, čiji mandat traje četiri godine, i birački odbori, koji se obrazuju za svake izbore posebno.

 

Pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika imaju poslovno sposobni državljani Republike Srbije koji su navršili 18 godina života i koji imaju prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

 

Ostvarivanje izbornog prava je apsolutno slobodno. To znači da je svaki birač slobodan da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Stoga, niko nema pravo da sprečava ili primorava bilo koga da glasa, da poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od birača traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.

 

Kandidate za narodne poslanike mogu da predlažu registrovane političke stranke, koalicije političkih stranaka ili grupe građana.

 

Kandidovanje se vrši podnošenjem izbornih lista Republičkoj izbornoj komisiji, najkasnije 15 dana pre dana izbora. Uz izbornu listu, svaki podnosilac je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača da svojim potpisom podržavaju tu izbornu listu.

 

Na izbornoj listi može da bude najviše 250 kandidata, koliko se i bira narodnih poslanika. Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora da se nalazi najmanje po jedan kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.

 

Izborne liste se na glasačkom listiću navode onim redom kojim su proglašavane od strane Republičke izborne komisije.

 

Svakom biraču obavezno se, najkasnije pet dana pre dana održavanja izbora, dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz biračkog spiska. Ovo obaveštenje birač nije dužan da donese na biračko mesto i njemu se ne može uskratiti mogućnost glasanja samo zato što nema kod sebe to obaveštenje.

 

Na dan izbora, biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.

 

Glasanje se obavlja na biračkim mestima u Republici Srbiji, kao i na biračkim mestima u inostranstvu (po pravilu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije), koja određuje Republička izborna komisija. Birač glasa na biračkom mestu u zemlji prema prijavljenom prebivalištu, s tim da postoji mogućnost da, umesto u mestu prebivališta, birač glasa u mestu privremenog boravišta, o čemu mora da obavesti opštinu boravišta najkasnije pet dana pre dana izbora.

 

Glasanje se vrši zaokruženjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. Glasa se, dakle, za izborne liste, a ne za konkretnog kandidata na izbornoj listi. Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića.

 

U raspodeli poslaničkih mandata učestvuju samo izborne liste koje su prešle tzv. izborni cenzus, odnosno dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Od ovog pravila postoje dva izuzetka.

 

Prvi izuzetak su izborne liste političkih stranaka nacionalnih manjina, kojima je Republička izborna komisija, na njihov zahtev, priznala taj status na izborima, na osnovu kojeg one ne moraju da pređu izborni cenzus, već u raspodeli poslaničkih mandata učestvuju bez obzira na broj glasova koje su dobile (princip tzv. prirodnog praga), što, ipak, nije garancija da će im prilikom raspodele zaista pripasti poslanički mandat.

 

Drugi izuzetak postoji u situaciji u kojoj nijedna izborna lista nije dobila najmanje 5% glasova birača; u tom slučaju se mandati raspodeljuju među svim izbornim listama.

 

Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.

 

Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.

 

Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među 250 najvećih.

 

Rezultate izbora Republička izborna komisija objavljuje u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

U roku od deset dana od dana objavljivanja rezultata izbora, Republička izborna komisija vrši dodelu mandata kandidatima sa izbornih lista prema redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.

 

Mandat novog saziva Narodne skupštine počinje potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika na prvoj sednici novoizabrane Narodne skupštine.

 

Tokom celog izbornog postupka obezbeđena je zaštita izbornog prava.

 

Naime, svaki birač, kandidat za narodnog poslanika ili podnosilac izborne liste imaju pravo da podnesu prigovor Republičkoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora, i to u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust.

 

Republička izborna komisija po prigovoru rešava u roku od 48 časova od časa prijema prigovora.

Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu, koji odluku po žalbi donosi u roku od 48 časova od prijema žalbe.