О републичком референдуму

Референдум представља начин непосредног изјашњавања, односно одлучивања грађана.

 

Референдумом грађани одлучују о питањима за која је то Уставом и законом одређено, као и о питањима из надлежности Народне скупштине, односно скупштине аутономне покрајине, општине или града, ако надлежна скупштина тако одлучи.

 

У складу с Уставом, референдум ради одлучивања свих грађана Републике Србије (републички референдум) расписује Народна скупштина, на захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача.

 

Како је то прописано Уставом, републички референдум се обавезно расписује ради потврђивања акта о промени Устава, ако се та промена односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.

 

У случају расписивања референдума ради потврђивања акта о промени Устава, референдум се одржава најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава на седници Народне скупштине. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.

 

Уставом је, такође, дефинисано да предмет референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.

 

Спровођење републичког референдума је уређено Законом о референдуму и народној иницијативи („Службени гласник РС“, бр. 48/94 и 11/98).

 

Акт о расписивању референдума обавезно садржи питање о коме се грађани изјашњавају.

 

Питање о коме се грађани изјашњавају мора бити изражено јасно тако да се на њега може одговорити речју „за“ или „против“, односно „да“ или „не“.

 

Од дана расписивања до дана спровођења референдума не може протећи мање од 15 ни више од 90 дана.

 

Органи за спровођење републичког референдума јесу републичка комисија, општинске и градске комисије и гласачки одбори.

 

Републичку комисију образује Народна скупштина, као орган који је расписао референдум, док републичка комисија образује општинске и градске комисије и гласачке одборе.

 

Референдум је пуноважан ако је на њему гласала већина грађана који су уписани у бирачки списак.

 

Одлука о питању које је било предмет изјашњавања на референдуму сматра се донетом уколико је за њу гласала већина грађана који су уписани у бирачки списак, ако Уставом или законом није за то предвиђен већи број.

 

Одлука донета на референдуму је обавезујућа.

 

Кад су се грађани референдумом претходно изјаснили о одређеном питању, Народна скупштина је дужна да га донесе у складу с вољом грађана израженом на референдуму, у року одређеном актом о расписивању референдума, а најкасније у року од 60 дана од дана одржавања референдума.

 

Ако су се грађани референдумом изјаснили за потврђивање неког акта, тај акт се сматра усвојеним даном одржавања референдума, односно даном проглашавања тог акта.

 

Ако грађани референдумом нису потврдили акт, сматра се да тај акт није ни донет.

 

Ако грађани референдумом нису потврдили акт, односно нису се изјаснили за питање које је било предмет изјашњавања, о том акту, односно питању не може се поново одлучивати на референдуму у року краћем од шест месеци од дана гласања на референдуму.

 

Последњи републички референдум одржан је 28. и 29. октобра 2006. године, ради потврђивања новог Устава Републике Србије.

 

У складу с Одлуком о расписивању референдума („Службени гласник РС“, број 83/16), грађани су се изјашњавали о питању: „Да ли сте за потврђивање новог Устава Републике Србије“.

 

Наведеном одлуком било је прописано да ће спровођењем републичког референдума руководити Републичка изборна комисија.