О изборима за чланове националних савета националних мањина

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико, према Закону о националним саветима националних мањина, траје мандат једног сазива националног савета.

 

Законом је прописано да се редовни избори за све националне савете одржавају истовремено.

 

Осим редовних, могући су и ванредни избори, који се спроводе у одређеним случајевима распуштања националног савета.

 

Наиме, национални савет решењем распушта министарство у чијем су делокругу послови људских и мањинских права (у даљем тексту: Министарство), и то у следећим случајевима:

  1. ако нов сазив националног савета не буде конституисан у року од 30 дана од утврђивања коначних резултата избора;
  2. ако поступак избора националног савета буде обустављен;
  3. ако национални савет не заседа дуже од шест месеци;
  4. ако национални савет не изабере председника националног савета у року од 30 дана од конституисања националног савета или од престанка функције ранијем председнику;
  5. ако се број чланова националног савета смањи испод половине.

 

У случајевима у којима је национални савет распуштен ако поступак избора националног савета буде обустављен или се број чланова националног савета смањи испод половине, не расписују се ванредни избори, већ се национални савет брише из Регистра националних савета, а избори за нови национални савет се одржавају заједно са редовним изборима осталих националних савета, наравно под условом да су испуњени законски услови.

 

Ванредни избори се не расписују ни у случају да је од распуштања до истека мандата распуштеног националног савета остало мање од годину дана; у том случају се избор новог националног савета такође одлаже до одржавања редовних избора за све националне савете.

 

Постоје два начина избора чланова националних савета: путем непосредних избора и путем електорске скупштине.

 

Да ли ће редовни избори за неки национални савет бити одржани као непосредни или путем електорске скупштине зависи од тога колики је број бирача уписан у посебан бирачки списак националне мањине у односу на број припадника те националне мањине према последњем попису становништва у Републици Србији.

 

Наиме, непосредни избори за чланове националног савета одржавају се када је 24 часа пре расписивања избора у посебан бирачки списак националне мањине уписано више од 40% припадника националне мањине према последњем попису становништва.

 

Избори путем електорске скупштине одржавају се у два случаја:

  • ако нису испуњени услови за непосредне изборе и
  • у случају расписивања ванредних избора.

 

Изборе за чланове националних савета расписује министар надлежан за послове људских и мањинских права.

 

С обзирим на то да се редовни избори одржавају истовремено за све националне савете, министар једном одлуком расписује редовне изборе за чланове свих националних савета.

 

Одлуком о расписивању редовних избора се, осим дана одржавања избора, одређује и број чланова који се бира за сваки национални савет и начин на који ће бити бирани чланови сваког националног савета – на непосредним или изборима путем електорске скупштине.

 

Имајући у виду да се ванредни избори расписују само ради избора чланова распуштеног националног савета и да се ти избори увек одржавају путем електорске скупштине, одлука о расписивању ванредних избора се доноси за појединачни национални савет и она садржи дан одржавања избора и број чланова који се бира.

 

Редовни избори се расписују најраније 120 а најкасније 90 дана пре истека мандата националног савета који је последњи конституисан, тако да буду одржани најкасније 15 дана пре истека мандата националног савета који је последњи конституисан.

 

Ванредни избори се расписују у року од 60 дана од распуштања националног савета тако да се одрже у наредних 45 дана од доношења одлуке о расписивању избора.

 

НЕПОСРЕДНИ ИЗБОРИ

Непосредне изборе за чланове националних савета националних мањина спроводе Републичка изборна комисија и бирачки одбори.

 

Избори се спроводе у Републици Србији као једној изборној јединици, гласањем за изборне листе уз примену пропорционалног изборног система, односно расподелом мандата чланова националног савета сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.

 

Право да бира чланове националног савета (активно бирачко право) има припадник националне мањине који испуњава опште услове за стицање активног бирачког права (пословно способни држављанин Републике Србије који је навршио 18 година живота и има пријављено пребивалиште на територији Републике Србије), с тим да мора да испуни и посебан услов – да је уписан у посебан бирачки списак своје националне мањине.

 

Пасивно бирачко право, односно право да буде биран за члана националног савета има припадник националне мањине који има активно бирачко право и не обавља функцију судије, тужиоца или судије Уставног суда.

 

Остваривање изборног права је апсолутно слободно. То значи да је сваки бирач слободан да одлучи да ли ће изаћи на изборе или не.

Стога, нико нема право да спречава или приморава било кога да гласа, да позива на одговорност због гласања или да од бирача тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.

 

Кандидате за чланове националног савета могу предлагати групе од најмање три бирача уписаних у посебан бирачки списак, удружења чији се циљеви остварују у области заштите права националне мањине и регистроване политичке странке националне мањине.

 

Кандидовање се врши подношењем изборних листа Републичкој изборној комисији, најкасније 15 дана пре дана избора. Уз изборну листу, сваки предлагач је дужан да достави и законом прописану документацију, као и потребан број оверених изјава бирача-припадника те националне мањине да својим потписом подржавају изборну листу. Изборну листу мора да подржи најмање 1%, а не мање од 50 бирача уписаних у посебан бирачки списак.

 

На изборној листи мора да се налази најмање једна трећина кандидата од броја чланова националног савета који се бира, а највише онолико кандидата колико се чланова националног савета бира. На изборној листи међу свака три кандидата по редоследу на листи (прва три места, друга три места и тако до краја листе) мора бити најмање по један кандидат - припадник оног пола који је мање заступљен на листи.

 

Изборне листе се на гласачком листићу наводе оним редом којим су проглашаване од стране Републичке изборне комисије.

 

Републичка изборна комисија решењем обуставља поступак избора националног савета у следећим случајевима:

  1. ако се за избор чланова националног савета не пријави ниједна изборна листа;
  2. ако ниједна пријављена изборна листа не буде проглашена;
  3. ако број кандидата на проглашеним изборним листама буде мањи од броја чланова националног савета који се бира.

 

Сваком бирачу обавезно се, најкасније пет дана пре дана одржавања избора, доставља обавештење о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка. Ово обавештење бирач није дужан да донесе на бирачко место и њему се не може ускратити могућност гласања само зато што нема код себе то обавештење.

 

На дан избора, бирачка места се отварају у 7,00 часова, а затварају у 20,00 часова. У току тог времена бирачко место мора бити непрекидно отворено.

 

Гласање се обавља на бирачким местима у Републици Србији, која одређује Републичка изборна комисија.

 

Гласање се врши заокружењем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа. Гласа се, дакле, за изборне листе, а не за конкретног кандидата на изборној листи. Бирач може да гласа само за једну изборну листу са гласачког листића.

 

У расподели мандата чланова националног савета учествују све изборне листе, без обзира на број добијених гласова.

 

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.

 

Мандати се расподељују применом система највећег количника (тзв. Д`Онтов систем), тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем чланова националног савета који се бира. Добијени количници разврставају се по величини, а у обзир се узима онолико највећих количника колико чланова националног савета који се бира.

 

Свака изборна листа добија онолико мандата колико се највећих количника који јој припадају налази међу количницима чији је број једнак броју чланова националног савета који се бира.

 

Резултате избора Републичка изборна комисија објављује у року од 96 часова од часа завршетка гласања. Резултати избора објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

У року од три дана од утврђивања коначних резултата избора, Републичка изборна комисија доноси решење о додели мандата чланова националног савета кандидатима са изборних листа према њиховом редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са листе. Решење о додели мандата доставља се Министарству и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

ИЗБОРИ ПУТЕМ ЕЛЕКТОРСКЕ СКУПШТИНЕ

Избори путем електорске скупштине представљају начин посредног избора чланова националних савета, јер право гласа на тим изборима немају сви припадници националне мањине уписани у посебан бирачки списак, већ само они који су се, у законом уређеном поступку, пријавили и испунили законске услове да буду електори односно да на електорској скупштини бирају чланове националног савета. Кључни услов да неки бирач добије статус електора је да га својим потписима подржи одређен број бирача – припадника националне мањине. Број потребних потписа подршке зависи од броја припадника националне мањине према последњем попису становништва у Републици Србији.

 

Закон је прописао минималан број електора чије пријаве морају да буду потврђене да би се одржала електорска скупштина. Минималан број електора такође зависи од броја припадника националне мањине према последњем попису становништва. Електорске пријаве подносе се Министарству најкасније 30 дана пре електорске скупштине. У случају да се у законском року не пријави довољан број електора, односно да не буде потврђен довољан број електорских пријава, Министарство решењем обуставља поступак избора националног савета. Ово решење се доноси 25 дана пре електорске скупштине и објављује у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

Изборе на електорској скупштини спроводи одбор од три члана које именује Републичка изборна комисија међу познаваоцима изборних поступака.

 

Место и време одржавања електорске скупштине Министарство објављује у средствима јавног информисања, са јавним позивом свим заинтересованим да благовремено поднесу потпуне писмене пријаве за учешће у електорској скупштини.

 

Да би могла да се одржи електорска скупштина ради избора чланова националног савета, на њој мора да се појави више од половине потврђених електора, а не мање од минималног броја прописаног законом у зависности од броја припадника националне мањине према последњем попису становништва.

 

У случају да на електорску скупштину не дође потребан број електора, одбор који спроводи изборе решењем обуставља поступак избора.

 

Избори на електорској скупштини се спроводе тајним гласањем за изборне листе уз примену пропорционалног изборног система, односно расподелом мандата чланова националног савета сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.

 

Кандидате за чланове националног савета може да предложи најмање једна четвртина присутних електора.

 

Кандидовање се врши подношењем листа кандидата одбору који спроводи изборе, на самој електорској скупштини.

 

Кандидат за члана националног савета може да буде електор или бирач уписан у посебан бирачки списак националне мањине. У случају када је кандидат за члана националног савета бирач, носилац листе кандидата на којој се налази тај бирач, мора да уз листу кандидата приложи и оверену изјаву бирача да прихвата да буде кандидат на тој листи.

 

На листи кандидата мора да се налази најмање једна трећина кандидата од броја чланова националног савета који се бира, а највише онолико кандидата колико се чланова националног савета бира. На изборној листи међу свака три кандидата по редоследу на листи (прва три места, друга три места и тако до краја листе) мора бити најмање по један кандидат - припадник оног пола који је мање заступљен на листи.

 

У случају да не буде поднета ниједна листа кандидата, ако ниједна поднета листа кандидата не буде проглашена или ако број кандидата на проглашеним листама кандидата буде мањи од броја чланова националног савета који се бира, одбор који спроводи изборе доноси решење о обустављању поступка избора националног савета.

 

Гласање се врши уписивањем на гласачком листићу имена носиоца листе кандидата или редног броја листе кандидата. Редни бројеви листа кандидата се одређују према редоследу њиховог подношења.

 

У расподели мандата чланова националног савета учествују све листе кандидата, без обзира на број добијених гласова.

 

Свакој листи кандидата припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.

 

Мандати се расподељују применом система највећег количника (Д`Онтов систем), на исти начин на који се врши расподела мандата чланова националног савета који се бира на непосредним изборима.

 

Резултате избора одбор утврђује одмах по завршетку гласања и саопштава их на електорској скупштини одмах по њиховом утврђивању. Решење о резултатима избора објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

У року од три дана од утврђивања коначних резултата избора, одбор доноси решење о додели мандата чланова националног савета кандидатима са листа кандидата према њиховом редоследу на листи, почев од првог кандидата са листе. Решење о додели мандата доставља се Министарству и објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

 

* * *

 

Мандат новог сазива националног савета почиње да тече даном потврђивања мандата свих чланова националног савета на конститутивној седници новоизабраног националног савета.

 

ЗАШТИТА ИЗБОРНОГ ПРАВА

Током целог изборног поступка обезбеђена је заштита изборног права.

 

Наиме, у поступку непосредних избора, сваки бирач, кандидат за члана националног савета или подносилац изборне листе има право да поднесу приговор Републичкој изборној комисији због повреде изборног права у току избора или неправилности у поступку предлагања односно избора, и то у року од 24 часа од часа кад је донета одлука односно извршена радња коју подносилац приговора сматра неправилном, односно од часа кад је учињен пропуст.

 

Републичка изборна комисија по приговору решава у року од 48 часова од часа пријема приговора.

 

Против сваког решења Републичке изборне комисије по приговору може се изјавити жалба Управном суду, који одлуку по жалби доноси у року од 48 часова од пријема жалбе.

 

Против решења Министарства о обустављању поступка избора чланова националног савета, као и против решења Републичке изборне комисије о додели мандата чланова националног савета може се покренути управни спор у року од 24 часа од објављивања тих решења, а Управни суд је дужан да о тужби одлучи у року од 48 часова од пријема тужбе.

 

У поступку избора путем електорске скупштине, против решења Министарства о потврђивању електорске пријаве може се покренути управни спор у року од 24 часа од пријема решења, а Управни суд одлучује о тужби у року од 48 часова.

 

Против сваког решења одбора који спроводи изборе на електорској скупштини електор може да изјави жалбу Републичкој изборној комисији у року од три часа од доношења решења, о којој Републичка изборна комисија одлучује у року од 12 часова од њеног пријема.

 

Против решења Републичке изборне комисије по жалби може се поднети тужба Управном суду у року од три часа од пријема решења, а Управни суд одлучује о тужби у року од 12 часова.